Beograd -- Najmanje 2.000 nastavnika i učitelja koji su studije završili ”po Bolonji” ne može zakonski da se zaposli u školama. Zakon kaže da moraju da završe master.
Zato su Učiteljski i Filološki fakultet pokrenuli inicijativu da se ova greška ispravi i nastavnicima koji su završili četiri godine studija dozvoli da predaju.
Iz Ministarstva prosvete i nauke stigao je odgovor da će ovaj problem biti uzet u obzir, a sada već stasava treća generacija sa ”bolonjskim” diplomama.
"Reč je o velikoj nepravdi prema studentima i trudimo se da ona bude ispravljena", objašnjava za ”Novosti” prof. dr Aleksandar Jovanović, dekan Učiteljskog fakulteta u Beogradu. "Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja nalaže da nastavnici moraju da imaju završen master i ukupno 300 ESPB bodova kako bi dobili posao u školi. Onda se pitamo za koji posao školujemo studente na četvorogodišnjim studijama."
"Reč je o velikoj nepravdi prema studentima i trudimo se da ona bude ispravljena", objašnjava za ”Novosti” prof. dr Aleksandar Jovanović, dekan Učiteljskog fakulteta u Beogradu. "Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja nalaže da nastavnici moraju da imaju završen master i ukupno 300 ESPB bodova kako bi dobili posao u školi. Onda se pitamo za koji posao školujemo studente na četvorogodišnjim studijama."
|
On objašnjava da, ako je već potrebno da završe i master, onda država mora da odobri isti broj mesta za master studije kao i na osnovnim studijama. Jer svi moraju da dobiju šansu da završe školovanje potrebno za posao.
"U teoriji je ovako postavljeno, a u praksi ima i drugačijih primera", kaže prof. Jovanović. "Učitelje sa četiri završene godine neke škole primaju na neodređeno, neke na određeno, a pojedine škole uopšte neće ovakve kadrove."
Slična je situacija i među studentima Filološkog fakulteta, a ova zakonska odredba pogađa i istoričare, geografe, biologe i ljude drugih struka koji bi da se zaposle u školama.
"Mnoge kolege uspele su da dobiju posao, ali ne bi smelo da se događa da iko od nas ima problem", naglašava Duška Mihajlović, student prodekan Učiteljskog fakulteta.
Dekan Učiteljskog kaže da očekuje da država reši ovo pitanje i izmeni sporni član zakona.
"U teoriji je ovako postavljeno, a u praksi ima i drugačijih primera", kaže prof. Jovanović. "Učitelje sa četiri završene godine neke škole primaju na neodređeno, neke na određeno, a pojedine škole uopšte neće ovakve kadrove."
Slična je situacija i među studentima Filološkog fakulteta, a ova zakonska odredba pogađa i istoričare, geografe, biologe i ljude drugih struka koji bi da se zaposle u školama.
"Mnoge kolege uspele su da dobiju posao, ali ne bi smelo da se događa da iko od nas ima problem", naglašava Duška Mihajlović, student prodekan Učiteljskog fakulteta.
Dekan Učiteljskog kaže da očekuje da država reši ovo pitanje i izmeni sporni član zakona.
Preuzeto sa sajta B92.
